„Ljubav… Ona je teška kao bolest i kada čovek ima sreće da je preživi, zauvek mu ostanu ožiljci koji probadaju u određeno vreme; pri pomenu nekog imena, u nekom bledom predvečerju, uz muziku koju smo nekada zajedno slušali, čak i pri letimičnom pogledu na ulični sat pod kojim smo se sastajali.“ (Kapor)
Eto. To me muči. I kao da ne želim da ozdravim.
Sreća. Tuga. Čežnja. Nedostajanje. U meni.
Moj. Nedostižan. Grub. Bezosećajan. Hladan. Ranjiv. Nežan. Blag. Zaljubljen. Gorak. Užasan. Savršen. On.
Volim. Mrzim. Ne znam šta ću sa sobom.
Ljudi, tako sam se zaljubila.
Odavno. I još traje.
Ma lako ćeš ti saznati šta ćeš sa sobom ako on zna šta će sa tobom. Zna li?
Ne zna.
Daj mu malo vremena. Šaljem ti tamburaše da vam otpevaju serenadu.
Sanjarenja, hvala! Što se vremena tiče, ne žurim nigde. Ali ono prolazi.
Smatraš da ne radi u korist VAS?
Sanjarenja, skoro sam sigurna u to. Nije ni čekanje večno.
I kad boli, ljubav je opet lijepa
Dalia, lepota je prolazna…Ali ipak si u pravu.
Kad bi znali kako može život biti nepravedan, ljubav bi bila samo slatko mučenje, i prebolila bi se lakše nego dečije boginje
)
Anam, a opet ništa ne boli kao ljubav. Jeste da se ne umire od toga i da prolazi, ali osećaj je specifičan.
Voli i reci da volis…al’ i onom ko treba da zna
Merkur, rečeno je.
Zna li on da si zaljubljena u njega?
Razmišljanka, zna. Ali sve to nije važno ovde. Bitnije je ono što je gore napisano.
Znam taj osećaj, nažalost. Jednom mi je pozlilo od bola, mogla sam umreti, bukvalno…i nikad više…
Zašto ljubav boli??
Zato što nas je neko ostavio, prevario. Njega ne boli, otišao je. Znači, boli samo nas. Znači sažaljevamo se zbog nekoga kome nije stalo do nas.
Zašto?? Nije vredno!! Ne plačemo zbog ljubavi, nego zbog sebe što smo je izgubili. Patimo i ljutimo se, baš kao dete kome uzmu lutku…
Anam, imam utisak da nije sve tako jednostavno. Nekad boli i onoga koji ostavlja. Ali suštinu si pogodila. Patimo mi i zbog manjih stvari….
Ne boli onog ko ostavlja. Da ga boli ne bi odlazio…
Možda mu je malo neugodno zbog svega što je bilo do tada, ali garantujem ti da se ne uzbudjuje previše. Ne vredi patiti za neuzvraćenom ljubavi, baš kao ni za prolivenim mlekom…
I sveže kuvano mleko, je uvek bolje od podgrejanog… ako znaš šta hoću da kažem:))
Anam, ne mora da bude neuzvraćeno da bi bolelo. Ja sam ti živi primer.
Hm… on tebe voli, ti njega voliš. I gde je problem??
Razdvojenost ne priznajem…
Anam, problem je u kosmosu ili horoskopu ili nekom sličnom SR
)) I ništa se tu ne može.
Moj savet… plivaj dalje. U Kosmosu ima puno zvezda, mnoge nisu tako komplikovane.
Što se tiče horoskopa, bavim se time pa znam, nema šta ne može ako se hoće
)
Anam, sva sreca pa umem da plivam
))
Opet se vratih tu i opet moram da potvrdim moje: Razumem…
Slažem se sa ovim od AnaM: razdvojenost ne priznajem…ako se oboje vole…
Ali… nesto jednostavno stvori problem, pojavi se bol, iako je ljubav uzvracena.
Gde to ima? I zasto mora biti toliko komplikovano…Zasto jednostavno ne moze da se voli…
Ja za svoju situaciju krivim (kao sto si ti dala primer) horoskop i muku jedne Vage…
gde je nađoh samo?
Ali dobro, verujem da sve dodje na svoje mesto…
Muckos, ja sam uverena u to da „sve dolazi na svoje mesto“, ali dok ovo dodje pojavice se novo, ako znas na sta mislim
))
Setila sam se neke kineske price u kojoj je pouka da u svakom dobrom ima nesto lose, dok u svakom losem ima nesto dobro. Istina je. Samo sto to vidimo kad prodje vreme
Znam na šta misliš, vrlo dobro…
A u tom kineskom čudu ima istine…i kao što kažeš mi tek posle vidimo…
Muckos, vazno je da ne odustanemo. Jeste da zvuci kao fraza (i jeste), ali svaki novi dan donosi nesto. Da li je to sreca ili tuga…uvek iznova otkrivamo.
Divan osećaj, eh, mladosti…
Neno, uživam koliko mogu
Pričaćeš mi.
))
O, ljubavi, imena imaš razna./ zbog tebe glava postaje prazna./ i svake noći, i baš svaki dan,/ zbog tebe sve je kao san.
Prepusti se!
Roksana, lepi stihovi
:*******
Dobro jutro, ovo iznad nas je Retkost : )
AnaGram, prava rec. Retkost
Ma ne muci se…divno je biti zaljjubljen, ne misliti na bilo sta, divan osecaj…kako sta ces sa sobom…pa uzivaj u zaljubljenosti…
Luna, uzivam koliko mogu
Razumem….
Muckos, onda ne treba nista vise da se doda
eh, slicnu muku mucimo
pogledaj moj zadnji post i mozda ti pomogne
Snjezana, procitala sam. „Sve prave ljubavi su tuzne.“ Ili se samo tesimo
Izgleda da je Djoka bio u pravu, mada, ne bi ja to nazvala bas tugom, vise neka seta, osecanje u kom je pomesana spoznaja, sreca i tuga… sve u jednom
Snjezana, tako je…pravi koktel najsnaznijih emocija
Taj bol,taj u grudima…zar ti se ne cini da je TVOJ kao nista drugo na svetu?
I da te cini tako zivom…
Boli,istina,ali ima u tom bolu i poetike i uzvisenosti.
Voli!
Pa,nek boli…
Pozdrav!
Stepski, toliko si lepo ovo rekao…Da, to je moje. Pogodio si sustinu. Hvala!
Super!!! Fenomenalna vest!!!
Tanja, moze i tako da se nazove
Pozdrav!!
I kao da ne želim da ozdravim… To je sustina svega kad se zaljubis… bolje i da boli nego da ne postoji. Bar u tom trenutku. Niko zaljubljen svoj bol ne bi menjao ni za koju srecu. Bar u tom trenutku.
Oluja…
U pravu si skroz. Ali nekad treba precbroditi te trenutke.
Pozzz
Ma budi srecna da ti se sreca dogodila!
Zaljubila si se!
/Boki
Boki, sreca je relativna stvar
))
pozzz
Hehe,baš lepo…((((:
3msc, moze i lepo da bude
))
Па то је лепо
Поздрав
Заљубим се изгубим се
Krilce, bas to! Radujem se sto si svratio.